Myself,yorself,themselves

Mene su učili da se omoti čokoladica,kesice čipsa,papirne kese u koje mi pakuju sendvič i ostala isprađnjena ambalaža baca u kantu ili kontejner. Ne znam kakva su vaša iskustva,ali moja su užasna. Živim blizu škole i nakon svakog velikog odmora moja ulica,kroz koju se deca vraćaju u školu, je ravna deponiji. Tu su kesice čipsa,čokoladica,smokija,krekera, prayne flašice sokova,čokoladnog mleka, nepojedeni sendviči. Tačno se vidi putanja tatinih i maminih sinova. Kao da su Ivica i Marica, pa za sobom ostavljaju trag.

Pitam se samo šta rade ti roditelji i čemu uče svoju decu. Da li im iko usađuje prave vrednosti? Pa meni su džepovi uvek puni otpadaka (jer najčešće nemam gde da ih bacim). Ali taman posla da se današnji klinci pomuče da ponesu otpatke do školskog kontejnera. Otpašće im njihove kraljevske krune sa glave. Oprostite,Vaše kraljevsko visočanstvo,nisam vas prepoznala!

Da bace đubre ne znaju, ali su zato odlični u ismevanju druge dece,bilo zbog odeće,proteze,naočara,pa čak i neizlečive kožne bolesti. Šta se desilo sa drugarstvom, dečijom nevinošću,dobrotom i gde se sakrilo to kućno vaspitanje. Znam da smo u modernom dobu,ali kultura,vaspitanje,lepo ponašanje,šta je sa tim. Jer,nemoguće je da se to izgubi...te tri stavke su uvek u modi...i među najlepšim su modnim dodacima. 

Čudnasu vremena došla; drugovi ne znaju biti drugovi,momci varaju svoje devojke,devojke postaju kurve,pardon,starlete. Danas se pamet meri dužinom suknje,što je suknja kraća,pamet je duplokraća. Ni momci više nisu momci,gledam ih i mislim se u sebi: Od kad' nam ukinuše vojsku postali su toooooooooliko ženskasti.  Mada nije ni čudno kada vidim šta se plasira na telvizijama i ko postavlja moralne standarde. 

Ni mi malo stariji nismo bolji.Toliko smo postali sebični i samoživi,da smo u stanju sami sebe da upropastimo samo da nekome drugom ne bude bolje. Kod nas važi: Da komšiji crkne krava! Plitki smo i površni. Deca nam ne znaju ko je napisao ''Na Drini ćuprija'', ''Romea i Juliju'', nemaju osnovnu kulturu ni obrazovanje,a o čemu mi brinemo? Brinemo ko je koga opsovao ili udario u ''reality show''-ovima. Oči nam ispadnu kada čujemo neku svađu,uši nam porastu da čujemo. Ali ne daj bože da pomognemo detetu koga tuku 4 vršnjaka ili da prijavimo nasilnog komšiju koji tuče ženu i decu.Okrećemo glavu uz opravdanje: To se nas ne tiče! Nije moje da se mešam u tuđe probleme. E pa dragi moji, umešajte se povremeno,mislim kad' već slušate i buljite,možda spasete nečiji život,možda spasete dete neke veće traume,možda učinite dobro delo.

U suprotnom,pročitajte neku dobru knjigu,popijte omiljenu vrstu kafe,recite voljenim osobama koliko ih volite,ustupite mesto starijoj osobi ili trudnici u autobusu, mirišite cveće,pa makar bio to i cvet kajsije.

Kakve su vam misli,takav vam je i život,pa dajte da bude poyitivan.