Myself,yorself,themselves

Drugarica mi je dala ideju,a inspiracija mi je moj bivši dagi. Na neki način. Pitam se šta je ljubav. Mnogo sam glupih ''definicija čula,ali jedna je pobedila-ljubav mora da boli. Zašto pobogu??? Za mene je ljubav ono što mečini srećnom, što me vine do nivoa sedmog neba,ljubav mi daje najlepši ''make-up'' poznatiji u narodu: smejem se od uva do uva,a da ih nemam smejala bih se oko glave. Ako nas nešto boli, to svakako nije ljubav,to je mučenje,čist mazohizam. Kod mene je ta zaljubljenost propraćena i nekim simptomima trudnoće...(a da nisam trudna), tipa: mučnina,promena raspoloženja,glavobolja. A ti prokleti leptirići u stomaku...totalno me oslepe! Toliko da ne vidim preljubu kada mi je ispred nosa. A preljuba je veličine aviona. Moj bivši dragi je stručnjak za preljube; bio je subjekt i objekat preljube. Da, moj dragi se preljubio u...drugu devojku. Noć je bila KAO divna, ali jedan užasan status na društvenoj mreži upropasti,pa sve. Nakon toga sledi metak istine koji me pogađa po sred' čela koji putem krvnih sudova prenosi bol do srca koje se lomi,bukvalno. Bol razara um rađa želju za osvetom. Osveta se servira hladna,kažu ljudi. A ja? Ja sam htela da iskopiram Umu Turman kako ubija Bila...totalni promašaj jer sam grabulju ostavila na pogrešnom mestu. Narano da sam je ja nagazila i dobro me je zviznula u potiljak. Tada sam shvatila da je osveta loš lek za slomljeno srce. najbolji lek za to su osobe koje me zaista vole. Nakon bure je došlo na red odljubljivanje. Teško je doći do toga,ali prijatelji,hobiji,omiljeni filmovi i knjige zaista pomažu. A meni je najviše pomogla HRANA! Kažu da se jedna zavisnost leči drugom.Mislim da sam upravo to uradila. Emotivne praznine sam najviše popunjavala najdivnijom i najukusnijom hranom. Srce se oporavlja,um se povremeno pomuti,telo traži mnogo toga,ali njega ne. Ne više. Dozvoliću sebi da se zaljubim,ali ne i svom umu,voleću srcem,ali misliću glavom. Samo je pitanje vremena i osobe.