Smeće,đubre,otpad,kako god ga zvali
Mene su učili da se omoti čokoladica,kesice čipsa,papirne kese u koje mi pakuju sendvič i ostala isprađnjena ambalaža baca u kantu ili kontejner. Ne znam kakva su vaša iskustva,ali moja su užasna. Živim blizu škole i nakon svakog velikog odmora moja ulica,kroz koju se deca vraćaju u školu, je ravna deponiji. Tu su kesice čipsa,čokoladica,smokija,krekera, prayne flašice sokova,čokoladnog mleka, nepojedeni sendviči. Tačno se vidi putanja tatinih i maminih sinova. Kao da su Ivica i Marica, pa za sobom ostavljaju trag.
Pitam se samo šta rade ti roditelji i čemu uče svoju decu. Da li im iko usađuje prave vrednosti? Pa meni su džepovi uvek puni otpadaka (jer najčešće nemam gde da ih bacim). Ali taman posla da se današnji klinci pomuče da ponesu otpatke do školskog kontejnera. Otpašće im njihove kraljevske krune sa glave. Oprostite,Vaše kraljevsko visočanstvo,nisam vas prepoznala!
Da bace đubre ne znaju, ali su zato odlični u ismevanju druge dece,bilo zbog odeće,proteze,naočara,pa čak i neizlečive kožne bolesti. Šta se desilo sa drugarstvom, dečijom nevinošću,dobrotom i gde se sakrilo to kućno vaspitanje. Znam da smo u modernom dobu,ali kultura,vaspitanje,lepo ponašanje,šta je sa tim. Jer,nemoguće je da se to izgubi...te tri stavke su uvek u modi...i među najlepšim su modnim dodacima. 