Myself,yorself,themselves

Čudnasu vremena došla; drugovi ne znaju biti drugovi,momci varaju svoje devojke,devojke postaju kurve,pardon,starlete. Danas se pamet meri dužinom suknje,što je suknja kraća,pamet je duplokraća. Ni momci više nisu momci,gledam ih i mislim se u sebi: Od kad' nam ukinuše vojsku postali su toooooooooliko ženskasti.  Mada nije ni čudno kada vidim šta se plasira na telvizijama i ko postavlja moralne standarde. 

Ni mi malo stariji nismo bolji.Toliko smo postali sebični i samoživi,da smo u stanju sami sebe da upropastimo samo da nekome drugom ne bude bolje. Kod nas važi: Da komšiji crkne krava! Plitki smo i površni. Deca nam ne znaju ko je napisao ''Na Drini ćuprija'', ''Romea i Juliju'', nemaju osnovnu kulturu ni obrazovanje,a o čemu mi brinemo? Brinemo ko je koga opsovao ili udario u ''reality show''-ovima. Oči nam ispadnu kada čujemo neku svađu,uši nam porastu da čujemo. Ali ne daj bože da pomognemo detetu koga tuku 4 vršnjaka ili da prijavimo nasilnog komšiju koji tuče ženu i decu.Okrećemo glavu uz opravdanje: To se nas ne tiče! Nije moje da se mešam u tuđe probleme. E pa dragi moji, umešajte se povremeno,mislim kad' već slušate i buljite,možda spasete nečiji život,možda spasete dete neke veće traume,možda učinite dobro delo.

U suprotnom,pročitajte neku dobru knjigu,popijte omiljenu vrstu kafe,recite voljenim osobama koliko ih volite,ustupite mesto starijoj osobi ili trudnici u autobusu, mirišite cveće,pa makar bio to i cvet kajsije.

Kakve su vam misli,takav vam je i život,pa dajte da bude poyitivan.