Bol
Ovo je nesto o cemu moram da pisem. Obozavam svoje macke, one su delovi mog srca. Do pre dve nedeje ih je bio devet, sada ih je osam. Ona je slomila moje srce svojim odlaskom. Kremce, moja arogantna lepotica,moje umisljence.
Te davne 2016. sam gledala kako se mace oromne glave radja. Gledala sam njen prvi udisaj i naravno da sam je zavolela iste sekunde. Mladunce macke, beba. Za njom se rodila i njena sestra, ali o njoj cu posebno pisati. To mace ogromne glave je naravno dobilo ime Kremce. Zastane mi knedla u grlu kada samo malo pomislim na nju.
Naime, pre tri nedelje smo saznali da je Kremce pokupila neki virus koji joj je zavatio jetru. Jetra otkazuje. Koliko god suludo zvucalo, svet mi se srusio. Ali nismo odustali, borili smo se, veterinar se borio. Cetiri dana infuzije, antibiotika, lekova protiv bolova, davanja surutke na silu, mjaukanje prepuno bola koje slama srce, gledanje nje, slabe, mrsave, kako baulja, jedva hoda. Ali mi se boimo,nadamo se i zelimo da joj bude bolje.
Tog groznog 16. marta, Kremce je zauvek zatvorila svoje zelene oci. Sada se odmara, bez igala, bez moljakanja da jede i pije. Ostavila nas je slomljenih srca i odnela pola duse, pola srca. Ona je sada tamo gde je lepo,u raju, a mene je ostavila u paklu. Znam ja da ako neko ovo procita moze da mu deluje nebulozno. Ali, da sam mogla, dala bih joj pola svog zivota, pola jetre bih donirala, samo da mogu da je slusam kako mi prede.
Nedostajes mi,Kemce. Svakoga dana mislim na tebe, ali ne usudjujem se da pogledam tvoje slike, kada si bila zdrava i vitalna. Previse je bolno. Dala bih sve da mogu da vratim vreme, ali ne mogu. Nadam se da si secna tamo, da imas sa kim da se igras. Uvek cu te voleti, bez obzira na to sto si mi slomila srce i dusu.